Kako se smiriti u trenutku (kada te preplavi stres)
Kada si pod naletom stresa, velike filozofije i prazne priče ne pomažu mnogo. U tom trenutku trebaju ti konkretne i brze tehnike koje će ti pomoći da se smiriš, da povratiš kontrolu nad sobom i da ne reaguješ impulsivno.
Stres dolazi iznenada – jedna situacija, jedna poruka, jedan razgovor ili samo previše obaveza i odjednom osećaš napetost u telu, ubrzano disanje i haos u mislima. Zato je važno da naučimo kako se smiriti u trenutku, kako se smiriti brzo i kako se smiriti odmah, jer upravo ti trenuci najviše utiču na naše reakcije, odnose i odluke.
Ako te stres prati često, preporučujem ti da pročitaš i tekst kako se smiriti kada si pod stresom, gde sam detaljnije pisala o uzrocima stresa i kako da ga dugoročno smanjiš.
U ovom tekstu ću ti pokazati kako da se smiriš odmah, koje tehnike pomažu u trenutku stresa i šta možeš da uradiš da se osećaš smirenije i dugoročno.
Zašto je važno da se smirimo u trenutku
Za početak, smirivanje u trenutku nas dovodi u stanje u kojem nećemo imati impulsivne reakcije zbog samog stresa. Kada smo pod stresom, lako kažemo nešto što ne mislimo, donesemo pogrešnu odluku ili napravimo problem koji kasnije moramo da rešavamo.
Kada se ne smirimo u trenutku:
- ulazimo u paniku
- vrtimo negativne misli
- telo je napeto
- reagujemo impulsivno
- kasnije se kajemo zbog reakcija
Kada naučimo kako da se smirimo u trenutku, mi zapravo sprečavamo mnogo većih problema koji bi došli kasnije. Zato je uvek bolje smiriti se odmah nego posle popravljati posledice.
Smirenost je veština koja se uči i vežba, i što je više vežbaš, to ćeš brže moći da se vratiš u mirno stanje.
Šta se dešava u telu kada nas preplavi stres
Kada nas preplavi stres, telo reaguje kao da smo u opasnosti. Ubrzava se puls, disanje postaje plitko, mišići se zatežu, posebno vrat, ramena i vilica. Telo je spremno za borbu ili beg, i zato se osećamo kao da gubimo kontrolu.
Problem je što tada pokušavamo da smirimo misli, ali mnogo je lakše prvo smiriti telo. Kada smiriš disanje i opustiš telo, mozak dobija signal da opasnost nije velika i tada se i misli polako smiruju.
Zato je pravilo:
Smiri telo → smiriće se i um.
Ako te najviše muče misli koje se vrte kada si pod stresom, pročitaj i tekst kako zaustaviti negativne misli, jer stres vrlo često počinje upravo od misli. Kada stres pokrene lavinu misli i upadneš u overthinking, može ti pomoći tekst Kako izaći iz začaranog kruga razmišljanja.
Kako se smiriti u trenutku – tehnike koje odmah pomažu
Ovo su konkretne stvari koje možeš da uradiš odmah kada osetiš stres.
Uspori disanje
Udahni polako na nos 4 sekunde, zadrži 2 sekunde, izdahni polako na usta 6 sekundi. Ponovi nekoliko puta. Samo disanje može da smanji stres za nekoliko minuta.
Fokusiraj se na stvari oko sebe
Pogledaj oko sebe i pokušaj da nabrojiš:
- 5 stvari koje vidiš
- 4 stvari koje možeš da dodirneš
- 3 stvari koje čuješ
Ovo te vraća u sadašnji trenutak i prekida stres i paniku.
Pomeri telo
Ustani, prošetaj, istegni se, operi ruke hladnom vodom. Pokret mnogo brzo smanjuje napetost u telu.
Opusti lice, vrat i ramena
Kada smo pod stresom, najviše se zatežu lice, vrat i ramena. Svesno pokušaj da opustiš čelo, vilicu, ramena i ruke. Samo opuštanje tela može da smanji osećaj stresa.
Udalji se iz situacije na minut
Ako možeš, izađi iz prostorije, idi do kupatila, prošetaj malo. Nekad je samo potrebno da se fizički udaljiš da bi se smirila.
Nemoj reagovati odmah
Najbolja stvar koju možeš da uradiš kada si pod stresom je da ne reaguješ odmah. Daj sebi vreme da se smiriš, pa tek onda reaguj.
Kako se ja najčešće smirim kada sam pod stresom
Kada sam pod stresom, trudim se da se vratim u sadašnji trenutak. Da se skoncentrišem na svoje telo, na disanje i na stvari koje su oko mene. Pokušavam da osvestim svoje telo i da opustim delove lica koji su stegnuti, vrat i ramena koji su gotovo uvek zategnuti kada sam pod stresom.
Takođe, trudim se da sebi postavim pitanje šta je tačno problem koji me je doveo u stres i kako konkretno mogu da ga rešim. Ovo je često najbolje zapisati, jer kada napišemo svoje misli, dobijemo distancu i jasnije vidimo šta je realan problem, a šta je samo briga i preterano razmišljanje.
Ako često upadaš u krug razmišljanja i brige, pročitaj i tekst kako prestati sa overthinkingom, jer je overthinking jedan od glavnih uzroka stresa.
Stres je realan i često se nakuplja vremenom. Nakuplja se pod pritiskom, kada prelazimo svoje granice i kada radimo više nego što možemo. Zato je jako važno da osvestimo svoje lične granice, da budemo iskreni prema sebi koliko možemo i da naučimo da kažemo ne kada je potrebno.
Jedna stvar koja meni mnogo pomaže kada sam pod stresom jeste molitva. Molitva vraća unutrašnji mir, daje osećaj da nismo sami, vraća smisao i daje snagu da nastavimo dalje. Nekad ne možemo odmah rešiti problem, ali možemo pronaći mir dok kroz problem prolazimo.
Šta ne treba raditi kada si pod stresom
Kada si pod velikim stresom, pokušaj da izbegneš sledeće stvari:
- ne donosi velike odluke
- ne raspravljaj se
- ne šalji poruke u afektu
- ne analiziraj sve odmah
- ne zamišljaj najgore scenarije
Prvo se smiri, pa onda razmišljaj i rešavaj problem.
Kako dugoročno postati smirenija osoba
Smiriti se u trenutku je jako važno, ali još je važnije da generalno postanemo smirenije osobe. To se ne postiže preko noći, već kroz male navike koje radimo svaki dan.
Najviše pomaže:
- manje stresa i obaveza
- više sna
- boravak u prirodi
- manje telefona i informacija
- vreme za sebe
- rad na mislima i unutrašnjem miru
Ako želiš da radiš na tome da budeš smirenija osoba, a ne samo da se smiriš u trenutku, preporučujem ti da pročitaš i tekst kako živeti sporije, jer sve zapravo počinje od naših misli.
Zaključak
Stres ne možemo potpuno izbaciti iz života, ali možemo naučiti kako da se nosimo sa njim. Najvažnije je da naučimo kako da se smirimo u trenutku, jer upravo u tim trenucima donosimo odluke, reagujemo i stvaramo probleme ili ih izbegavamo.
Smirenost ne znači da nema problema, već da mi imamo kontrolu nad sobom čak i kada problemi postoje. A to je veština koja se uči, vežba i postaje sve lakša vremenom.