Kako prestati sa overthinkingom i smiriti um
Svi ponekad previše razmišljamo, ali da li je to uvek overthinking? Mnogi ljudi osećaju da im se misli stalno vraćaju na iste teme, da analiziraju razgovore, moguće scenarije i odluke iznova i iznova. Kada se to dešava često, prirodno je da se zapitamo kako prestati sa overthinkingom i kako zaustaviti misli koje nam ne daju mira.
Preterano razmišljanje može značajno da utiče na kvalitet našeg dana. Ono oduzima energiju, odvlači pažnju i često nas udaljava od sadašnjeg trenutka. Umesto da budemo prisutni u onome što radimo, mi se nalazimo zarobljeni u sopstvenim mislima. U takvim trenucima često mogu pomoći male svakodnevne navike koje smiruju um i vraćaju nas u sadašnji trenutak, poput onih o kojima sam pisala u tekstu 10 malih rituala za unutrašnji mir.
Zato je važno razumeti šta je zapravo overthinking, kako ga prepoznati i šta možemo uraditi da ga zaustavimo.
Šta je zapravo overthinking?
Overthinking je specifično stanje uma koje se razlikuje od običnog razmišljanja o problemu. Kada imamo konkretan problem, prirodno je da o njemu razmišljamo kako bismo pronašli rešenje. Takvo razmišljanje ima svrhu i često vodi ka konkretnim zaključcima.
Međutim, overthinking izgleda drugačije. On nastaje kada se predugo zadržavamo na temi koja nas brine ili opterećuje. U tom stanju stalno vrtimo slične misli, analiziramo situaciju iz različitih uglova i pokušavamo da pronađemo rešenje, ali ga zapravo nikada ne pronalazimo.
Misli se vraćaju u krug i često postaju sve intenzivnije. Um pokušava da predvidi budućnost, zamišlja moguće scenarije i traži načine da sve drži pod kontrolom.
U praksi to često izgleda ovako:
• vraćamo se na isti razgovor koji se već dogodio
• analiziramo šta smo mogli drugačije da kažemo
• zamišljamo moguće buduće scenarije
• pokušavamo da predvidimo svaku moguću situaciju
Iako deluje kao da pokušavamo da rešimo problem, u stvarnosti samo produžavamo stanje brige i napetosti.
Overthinking nam često daje lažan osećaj kontrole. Imamo utisak da ćemo, ako dovoljno dugo razmišljamo o nečemu, uspeti da predvidimo šta će se dogoditi i da se pripremimo za sve moguće ishode.
Međutim, istina je da budućnost ne možemo potpuno predvideti, bez obzira na to koliko scenarija u glavi osmislimo.
Kako prepoznati da ste u overthinkingu?
Jedno od najčešćih pitanja koje ljudi postavljaju jeste kako da prepoznaju da li se nalaze u overthinkingu ili samo razmišljaju o problemu.
Postoji nekoliko jasnih znakova koji mogu ukazivati na to da je u pitanju preterano razmišljanje.
Najčešći znakovi su:
• ne uspevate da pronađete konkretno rešenje za problem
• misli se stalno vraćaju na istu temu
• premotavate isti scenario u glavi
• teško se fokusirate na ono što radite
• misli vas prate čak i kada pokušavate da se opustite
Ponekad se može desiti da se toliko udubimo u svoje misli da izgubimo fokus na ono što radimo. U nekim situacijama to može čak otežati i spavanje, jer misli nastavljaju da se vrte i kada pokušavamo da se smirimo. Ako se ovo često dešava uveče, može pomoći i mala večernja rutina koja pomaže da se misli smire pre spavanja, o čemu sam detaljnije pisala u tekstu Večernja rutina za smiren um i bolji san.
Ono što je zajedničko svim ovim situacijama jeste da u tim trenucima nismo u sadašnjem trenutku. Um je stalno u prošlosti ili u budućnosti, dok trenutak u kojem se nalazimo prolazi gotovo neprimećeno.
Kako prestati sa overthinkingom?
Kada shvatimo da smo upali u krug preteranog razmišljanja, sledeće pitanje je kako prestati sa overthinkingom i vratiti kontrolu nad svojim mislima.
Postoji nekoliko jednostavnih koraka koji mogu pomoći da se taj krug prekine.
Prva stvar koju možete uraditi jeste da zastanete i usmerite pažnju na svoju okolinu. Pokušajte da primetite šta se nalazi oko vas, kakve zvukove čujete ili kako se vaše telo oseća u tom trenutku. Ova mala promena pažnje često pomaže da se um vrati u sadašnji trenutak. Uvođenje jednostavnih jutarnjih navika takođe može značajno pomoći da um bude mirniji tokom dana, jer način na koji započnemo jutro često određuje i tok naših misli. Više o tome možeš pročitati u tekstu Kako započeti dan bez stresa: jutarnje navike koje donose miran početak.
U tim trenucima može pomoći i nekoliko jednostavnih stvari:
• usmerite pažnju na disanje
• napravite nekoliko sporih udaha
• ustanite i malo se protegnite
• napravite kratku šetnju
Blaga fizička aktivnost često je dovoljna da prekine tok misli i pomogne da se um ponovo smiri.
Ograničite vreme koje provodite razmišljajući o problemu
Još jedna korisna strategija jeste da svesno ograničite koliko vremena ćete provesti razmišljajući o određenom problemu.
Na primer, možete sebi dati određeni vremenski okvir u kojem ćete pokušati da pronađete rešenje ili razmotrite situaciju. Kada to vreme prođe, donesite odluku da prestanete sa analiziranjem i preusmerite pažnju na nešto drugo.
Ovakav pristup može pomoći da ponovo steknete osećaj kontrole nad svojim mislima.
Njegova prednost je u tome što:
• daje jasnu granicu razmišljanju
• smanjuje mentalni pritisak
• pomaže da se lakše prekinu ponavljajuće misli
Kada znamo da možemo svesno da zaustavimo tok razmišljanja, raste i naše samopouzdanje u sopstvenu sposobnost da upravljamo svojim mentalnim stanjem.
Kako zaustaviti misli u trenutku kada krenu?
Kada primetite da misli ponovo počinju da se vrte u krug, može pomoći da sebi postavite jedno jednostavno pitanje: da li će mi dalje razmišljanje zaista pomoći da rešim problem?
U mnogim situacijama odgovor je zapravo ne.
U tom trenutku možete pokušati da preusmerite pažnju na neku konkretnu aktivnost koja zahteva blagu koncentraciju.
To može biti:
• šetnja
• razgovor sa nekim
• čitanje nekoliko stranica knjige
• lagani kućni posao
Cilj nije da potpuno zaustavite svaku misao, jer je to gotovo nemoguće. Cilj je da naučite da ih primetite, ali da im ne dozvolite da vas uvuku u dug krug analiziranja.
Ako osećaš da te ovo previše razmišljanje potpuno blokira i u kreativnom smislu, pročitaj i tekst o tome kako vratiti kreativnost kada nestane inspiracija.
Zašto previše razmišljanja zapravo ne pomaže?
Mnogi ljudi veruju da će, ako dovoljno dugo razmišljaju o problemu, pronaći savršeno rešenje. Međutim, u praksi se često dešava suprotno.
Kada smo previše opterećeni mislima, naš um postaje umorniji i manje sposoban za jasnu procenu situacije. Umesto da vidimo stvari objektivno, počinjemo da zamišljamo sve više mogućih problema i komplikacija.
Zbog toga je ponekad korisnije napraviti pauzu i dozvoliti mislima da se smire. Kada se um odmori, često se dešava da rešenje koje tražimo postane mnogo jasnije.
Mirniji um počinje malim promenama
Prestanak overthinkinga ne znači da nikada više nećemo previše razmišljati. To je proces u kojem učimo da prepoznamo kada nas misli vode u krug i da tada napravimo mali korak nazad.
Male promene u svakodnevnim navikama mogu imati veliki uticaj. Više vremena provedenog u sadašnjem trenutku, blaga fizička aktivnost, šetnje ili kratki trenuci tišine često pomažu da um postane mirniji i stabilniji.
Ponekad nije potrebno potpuno zaustaviti misli. Dovoljno je naučiti da ih posmatramo bez potrebe da svaku od njih analiziramo do kraja.